Dandon

Roza magla oko stina.
Žubor rijeka i divljina.

U Zrmanji nebo modro.
Bìlo sveto, sveta goro.

Bìlo oštro, bìlo velo.
U Krki sunce vrelo.

Puca pogled, čar daljine.
Zora ista, sjaj dubine.

Dandon sidi na vr’ čuke.
Sida brada, stare ruke.

Sida kosa, sure oči
Sivi ora’ u samoći.

Gleda Dandon svoje staze.
Neki drugi sad ji gaze.

Vidi Dandon svoju mladost.
Bitke, dicu, silnu radost.

A lita su mnoga prošla.
Pestota, eto, došla!

Pola milenija stare kosti.
Srce smrti napakosti.

Zbunjen narod, vjerski kor.
Kakav čudan živi stvor!?

Prođe Zeus, Mars i Venus.
Dođe Bog, čovik Isus.

Dandon misli o istini.
Prošlost osta u daljini.

Jede travu, mliko, sol.
Pije vodu, tira bol.

Dandon živi život svoj.
Tko zna godina mu broj?

                                  Nin, 23. studenog 2004.